Законодавне надлежности Парламентарне скупштине које су утврђене Уставом обухватају сљедећа подручја политике:
(1) спољна политика,
(2) спољнотрговинска политика,
(3) царинска политика,
(4) монетарна политика,
(5) финансирање институција и међународних обавеза Босне и Херцеговине,
(6) политика и регулисање питања имиграције, избјеглица и азила,
(7) спровођење међународних и међуентитетских кривичноправних прописа, укључујући односе с Интерполом,
(8) успостављање и функционисање заједничких и међународних средстава комуникације,
(9) регулисање међуентитетског транспорта,
(10) контрола ваздушног саобраћаја.
Међутим, у посљедњој деценији неколико додатних надлежности пребачено је на државни ниво, од којих је најзначајнија одбрана.
Ентитети Босне и Херцеговине су управно-територијалне јединице са великим степеном аутономије. Према члану III.3 Устава Босне и Херцеговине, све владине функције и овлашћења која нису овим Уставом изричито повјерена институцијама Босне и Херцеговине припадају ентитетима. Таква подјела надлежности у пракси значи да одговорност за већину питања релевантних за свакодневни живот грађана лежи на ентитетима. Неке од надлежности ентитетских влада и парламената: спровођење закона, социјална политика, здравство, образовање, трговина, привреда, рударство, пољопривреда и читав низ осталих економских надлежности.