Процес интеграције у ЕУ
Зашто Дан Европе славимо 9. маја?
Европска унија је основана с циљем окончања ратова и успоставе мира у Европи.
Прво је министар вањских послова Француске, Роберт Шуман, 9. маја 1950. године представио план за оснивање Европске заједнице за угаљ и челик коју је 1951. године основало шест земаља: Белгија, Француска, Њемачка, Италија, Луксембург и Низоземска. На основу успјеха заједнице, сарадња је проширена на остале привредне секторе – Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију основане су 1957. године, а чиниле су их исте земље чланице. Ова сарадња развила се у организацију коју данас називамо Европска унија.
Број земаља чланица повећао се на 28 кроз шест кругова проширења (проширење до којег је дошло 2004. и 2007. године сматра се једним кругом). Након референдума одржаног у јуну 2016. године, Уједињено Краљевство напустило је Европску унију 31. јануара 2020. године.
1973. године Данска, Ирска и Уједињено Краљевство
1981. године Грчка
1986. године Шпанија и Португал
1995. године Аустрија, Финска и Шведска
2004. године Кипар, Чешка Република, Естонија, Мађарска, Латвија, Литванија, Малта, Пољска, Словачка и Словенија
2007. године Бугарска и Румунија
2013. године Хрватска
31. јануар 2020. године Уједињено Краљевство напустило је ЕУ
Фебруар/март – ЕК предлаже да се настави с процесом европских интеграција – Унапређење приступног процеса– Вјеродостојна перспектива ЕУ за западни Балкан – што је касније потврдио и Савјет.
На почетку 2020. године седам земаља налази се у процесу приступања, мада имају различит статус: Албанија, Босна и Херцеговина, Косово (према Резолуцији Савјета безбједности УН-а 1244/99), Црна Гора, Сјеверна Македонија, Србија и Турска.
Који су кораци у процесу приступања ЕУ и гдје се у њему Босна и Херцеговина тренутно налази?
- Прелиминарна фаза: земља која тежи приступању Европској унији успоставља уговорни однос с ЕУ. То значи да се Споразум о стабилизацији и придруживању – у случају БиХ ССП – потписује између такозване земље потенцијалног кандидата за чланство и Европске уније. Тај споразум мора ратификовати земља која је потенцијални кандидат за чланство и све земље чланице ЕУ, а потом он ступа на снагу. Босна и Херцеговина је овај услов већ испунила.
- Вјеродостојан захтјев се подноси ЕУ (у пракси то значи земљи чланици која предсједава ЕУ у оквиру шестомјесечног предсједавања на принципу ротације).
- Главна институција ЕУ за покретање иницијатива, Европска комисија, врши почетну процјену захтјева и доставља своје мишљење Савјету Европске уније, које представља тијело ЕУ у оквиру којег дјелују представници влада земаља чланица ЕУ.
- Савјет Европске уније одлучује да ли ће држави која је поднијела захтјев додијелити статус земље кандидата.
- Уколико то учини, сљедећи корак представља отварање преговора о приступању. Тек када се то учини – а не по аутоматизму – Европска комисија врши детаљу провјеру правног система земље кандидата у оквиру поступка који је познат као 'скрининг' (аналитички преглед усклађености законодавства). У извјештају о прегледу се наводи шта земља кандидат за чланство треба измијенити како би се ускладила с правима и обавезама који су обавезујући за све земље чланице ЕУ (што је познато и као појам који води поријекло из француског језика 'аcquis' – правна тековина).
- За приступне преговоре, правна тековина је подијељена у 35 поглавља, а свако покрива одређену конкретну област политике, као што су пољопривреда, околиш, правосуђе и темељна права или слободно кретање људи, роба, услуга, капитала итд. Земља кандидат и ЕУ се усаглашавају око тога шта треба промијенити и на који начин. Циљ процеса преговарања је да земљама кандидатима помогне како би се припремиле за испуњавање обавеза које проистичу из чланства у ЕУ, за шта је обично потребно неколико година.
- Након што се сви критеријуми испуне, и свако поглавље затвори, постигнути договори се формулишу у уговор о приступању. Након што текст уговора добије подршку Европске комисије и Савјета Европске уније, Европски парламент – тијело ЕУ које се бира на директним изборима – би требао дати своју сагласност на уговор који потом морају потписати земља кандидат и све земље чланице ЕУ. Након тога, земља кандидат постаје земља приступница.
- Након што се уговор потпише, морају га ратификовати земља приступница и појединачно свака земља чланица ЕУ у складу са својим уставним одредбама (нпр. гласањем у парламенту, на референдуму).
- Земља приступница потом постаје земља чланица ЕУ даном који је наведен у уговору о приступању.
Правна основа
Односи између ЕУ и земаља Западног Балкана дефинисани су у оквиру Процеса стабилизације и придруживања (ПСП). Напредак у процесу стабилизације и придруживања доводи до успостављања уговорног односа између земље и ЕУ познатог као Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП). Споразум о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових земаља чланица и Босне и Херцеговине ступио је на снагу 1. јуна 2015. године, чиме је замијенио Привремени споразум о трговини и трговинским питањима који је био на снази од 1. јула 2008. године.
ССП је средство које пружа формалне механизме и временске оквире за реформе које ће БиХ приближити стандардима ЕУ.
Споразум:
- успоставља подручје слободне трговине између ЕУ и Босне и Херцеговине;
- наводи заједничке политичке и економске циљеве за постизање политичке стабилизације и брзе транзиције на тржишну економију у БиХ;
- промовише регионалну сарадњу;
- служи као средство које, ако се спроведе потпуно и учинковито, представља предуслов за даље кораке у процесу приступања ЕУ.
На основу ССП-а, постојећи и будући закони у БиХ постепено ће се усклађивати с прописима ЕУ те ће се у потпуности примјењивати.
Услови за придруживање ЕУ
Хронологија односа између ЕУ и БиХ представљена од стране Дирекције за европске интеграције