Усклађивање законодавства

Процес 

Најважнији задатак парламената у процесу ЕУ интеграција је приближавање националног законодавства правној тековини ЕУ.

Овај врло сложен задатак мора се у континуитету обављати током припрема за интеграцију и то не само од стране парламената, већ и у уској сарадњи с владама и институцијама ЕУ. Правна основа за ово садржана је у члану 70 ССП-а који предвиђа општу обавезу да ће “Босна и Херцеговина настојат(и)[ће] осигурати постепено усклађивање својих постојећих закона и будућег законодавства с правном тековином (acquis)) Заједнице. Босна и Херцеговина осигураће прописну примјену и спровођење постојећег и будућег законодавства.”

Кључни елемент успјешног процеса усклађивања закона је механизам координације између извршних власти у БиХ. Поред тога, програм интеграције је треба да буде сачињен и усвојен поштујући тренутну уставну структуру земље. Даљи витални елементи овог процеса су стварање и дјеловање ефикасног механизма сарадње између Парламента и извршне власти с једне стране, те јасан механизам сарадње између и унутар парламената у БиХ, с друге стране.

Задаци парламента који се односе на усклађивање законодавства могу да се разликују у различитим фазама интеграције у ЕУ, а обим посла постаје све захтјевнији након што земља добије статус кандидата те касније, када започну преговори о приступању.

За успјешно и координисано правно усклађивање уговорних обавеза између Европске уније и земље која намјерава приступити ЕУ потребно је да се јасно дефинишу кораци и фазе усклађивања законодавства. Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и БиХ ступио је на снагу 1. јуна 2015. године. Као дио процеса европских интеграција потенцијална држава кандидаткиња требала би да усвоји својеврсну мапу пута која садржи кратке информације о томе ко ради шта, када и на који начин. То је такозвани Програм интеграције, који такође садржи одговарајући план усклађивања закона. Такве програме требају да разраде државне власти које имају потребну надлежност и способност за испуњавање овог задатка. На основу тих програма је потребно пратити спровођење и то је фаза у којој је улога парламената, а посебно њихових радних тијела која се баве европским пословима, од виталне важности. Процес усклађивања закона у парламенту треба у највећој могућој мјери интегрисати у редовне законодавне активности.

Програмирање процеса усклађивања законодавства спада у одговорности влада. Приоритети морају да се утврде политичком одлуком влада на основу техничке изводљивости, као и процјене финансијског и друштвеног утицаја од стране надлежних правних и других стручњака. Парламент треба да буде укључен у овај процес у фази раног планирања.

Очигледно је да се преношење правних норми Европске уније прије приступања практично одвија уз главну иницијативу и извршну улогу коју су преузеле владе. Међутим, парламент има кључну улогу у цјелокупном процесу као законодавац одговоран за велики дио активности приближавања законодавства и као институција која осигурава демократски легитимитет и политичку контролу. Тај се политички надзор углавном спроводи свакодневно путем Комисије за европске интеграције сваког парламента.

Други кључни аспект поступка приближавања законодавства је испитивање усклађености предложених закона са прописима Европске уније, такозвана провјера усклађености. То је задатак који прије свега спроводе органи владе, што значи да нацрти закона које су владе поднијеле парламентима требају да буду попраћени образложењима у којима се описује обим правне иницијативе и степен компатибилности нацрта закона с правном тековином ЕУ. Поред тога, провјера усклађености парламентарних амандмана и правних мишљења на приједлоге закона једно је од најважнијих питања у свим парламентима прије приступања.

Што се тиче улоге парламената у БиХ, ССП у члану 12 и члану 121 изричито прописује посебну улогу ПСБиХ. Више детаља о Парламентарном одбору за стабилизацију и придруживање између Европске уније и Босне и Херцеговине (ПОСП) наведено је у одјељку под насловом „Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање“.

Први састанак Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање између Европске уније и Босне и Херцеговине 
Делегација Европског парламента за односе са Босном и Херцеговином 

У каснијим фазама ЕУ интеграције, након подношења захтјева за чланство у ЕУ и додјеле статуса државе кандидата, преговори о приступању могу се отворити. Парламенти у БиХ суочиће се са знатним повећањем обима посла јер ће се пренос норми ЕУ у правни систем БиХ у великој мјери морати спровести кроз законодавна тијела. Поглавља правне тековине ЕУ (ЕУ acquis) (тренутно њих 35) чине основу преговора о приступању за сваку земљу кандидаткињу. Ова поглавља одговарају различитим областима права ЕУ за која су, да би се испунили услови придруживања, потребне реформе.

Услови за чланство
Инфографика ССП-а Дирекције за европске интеграције 1
Инфографика ССП-а Дирекције за европске интеграције 2
Тренутни статус процеса проширења